dr Milovan Gočmanac

ДР МИЛОВАН ГОЧМАНАЦ: “ОДУХОВЉЕНИ ЛИРСКИ СЕНЗИБИЛИТЕТ”

ОДУХОВЉЕНИ ЛИРСКИ СЕНЗИБИЛИТЕТ

 

gocmanac

 

klikni na knjigu i prelistaj elektronsko izdanje ove knjige

-О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ
ВЕРИЦЕ ТАДИЋ-

СТУДИЈЕ И ЕСЕЈИ КАО ОБЕЛЕЖЈЕ САВРЕМЕНОГ ТРЕНУТКА
( Инсерт , стране 76-77)

Не само запажену студију о Милораду Павићу и Васку Попи него и есеје о писцима својим савременицима Верица Тадић пише бриљантном метафориком. Превасходно песник, истакла се у лирској приповедној прози. Основни лирски сегмент свог књижевног талента уткива својеврсним даром импресивног приступа књижевном делу у стиху и прози. Акрибијски записује тренутак импресије који је књижевно дело оставило на њу. Тај тренутак је, међутим, хрид, стена, темељно постављено расуђивање са много добро нађених асоцијација и поредбених односа са утисцима створеним при читању књига других писаца. Метафоричке поредбене стилске асоцијације чине њене есеје и даровитим поетским штивом, јер је и сам живот који тумачи специфичним надахнућем и расположењем, у њеном књижевнокритичком делу поетизован.

Књижевнотеоријска одредница критичке мисли Верице Тадић је превасходно импресионистичка. Али, свој први утисак о књижевном делу, импресију тренутка, истовремено богати мноштвом података из савременог књижевног живота, показује широко познавање књижевности, повремено се служи научним апаратом. Ваља тада обратити пажњу на потпуност цитата и адекватно фуснотирање.

Њен приступ тумачењу књижевног дела је трансценденталан, заснован на логичком сазнању искуствене вредности књижевног дела у задатом времену и простору. Истовремено је и трансцендентан при третману натчулних опажања. То доприноси да њен опсег размишљања о књижевном делу, обогаћен и сентенциозним сегментом, добија научно-критичку вредност, истовремено и научно-образовну.

Посебна вредност књиге На хридима тренутка Верице Тадић је њена оригиналност и мисаоност. На размеђи импресионистичке и научно-уметничке анализе, општа књижевна култура и таленат имагинарне опсервације аутора, доприноси тачном запажању заснованом на расуђивању на основама реалитета. За своје есејистичко тумачење Верица Тадић је одабрала писце и њихова дела према особинама своје личне луцидности и најчешће песничких опредељења.

Инсистира на гномастици и на сентенцама које је назвала еонским графитима. Сваки њен есеј сажима укупан живот са свим нивелисаним особинама, пробраним у мору свељудског искуства. Еон, дакле вечност, бескрајно дуго време, одсликан је аналитичким даром над општом вредношћу књижевног дела у често завичајном простору. Сентенциозност и тада има важну улогу, јер циљ њених есеја није превасходно књижевна анализа, већ еманација духа, игра смисаоних асоцијација.

Podelite ovaj članak na društvenim mrežama:

Posted in Clanak.